Di je prave pisme bilo, Di se kripi dušu tilo Tu me uvik srce vuklo Da mi novo jutro svane, Gubija sam noći, dane Di se žensko tilo svuklo. Šupje gaće i jaketa, Sve sam šolde pofranketa Zadnju centu život uzeja Prazni žepi puna duša, ča san tija sve san kuša Da bi ovo tilo smirija Živote, živote sve san ti da A ništa nimaš ni ti ni ja I kad mi zadnju ukradeš rič Pisma će moja ka suza ić Mladost, jubav i lipotu, Sve ča vridi u životu Sve je ovo srce dalo A od svega ča je bilo I za dušu i za tilo Ostalo je samo malo. Ni uza jubav ni za sriću Ne triba mi palit sviću Mene srića nije jubila Ali ova duša znade Da još uvik ima nade Da bi zadnju uru živija